Oкругли сто "Два вијека Његоша": Огледало једне епохе времена

Objavljeno sreda, 13 mart 2013 06:34

Detalji

Петар Петровић Његош репрезентативни је пјесник српске културе и једна од најзначајнијих фигура укупне српске културне и националне егзистенције, рекао је београдски професор Мило Ломпар на округлом столу "Два вијека Његоша", који је као претпрограм манифестације "Вишњићеви дани" организовало СПКД "Просвјета" Бијељина у четвртак навече, трећег октобра, у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини.

ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЈЕ

"Његош није само српско налеђе, нити је само прошлост, него је жива актуелност по својој тематици и разноврсности уметничких облика у његовом делу. Он је у 19. веку постао препознатљив знак српског националног и културног идентитета. Његово дело се често погрешно сврстава у категорију епске културне парадигме, иако је оно пуно разностраније и разноврсније од тога. "Луча микрокозма" и Његошева љубавно-мистична песма "Ноћ скупља вијека" спадају у лирску рефлексију нашег уметничког сензибилитета, како је то формулисао Милош Црњански, док "Горски вијенац" и "Лажни цар Шћепан мали" спадају у епску историјску имагинацију, како је то формулисао други велики писац 20. века, Иво Андрић", истакао је Миро Ломпар, нагласивши да Његош није само насљеђе, већ је жива прошлост како по својој тематици, тако и по разностраности умјетничких облика, који се појављују у његовом дјелу.

Уредник у издавачкој кући Завод за уџбенике из Београда Зоран Живковић рекао је за Његоша да је творац основне путање којом се и данас креће српска књижевност и култура.

"Наша народна поезија са Његошем добила је нашег Хомера. Његош је прекретничка личност у српској култури у 19. веку, која је обавила неопходну сублимацију народног стваралаштва и отворила пут за оно што је до данас српски културни и књижевни "мејн стрим". Наша култура и наша књижевност пулсирају на тој линији: народна поезија - Његош - Иво Андрић, те се због тога и 200 година од рођења Његоша с правом обележавају као важан културни догађај овде у Бијељини и другим градовима РС", истакао је Живковић.

Академик Љубомир Зуковић рекао је за Његоша да је владика Црне Горе и Брда био репрезентативни пјесник и велики родољуб.

"Неизоставно је овдје поменути и Филипа Вишњића, који је био "величанствено пјесничко раскршће". Одатле смо кренули, из те анонимне, усмене, народне поезије, у ону ауторску, гдје се зна ко је шта написао и изумио. Без те народне поезије, без Вишњића који је наговијестио Његоша, не би било ни Његоша у оном облику и у оном смислу којим се он остварио. Ово је година Његошевог великог јубилеја. У ово вријеме, у Бечу, 1813. године, Вук је припремао своју прву књигу "Мала простонародна славено - сербска песмарица", у којој је одштампао прву Вишњићеву пјесму по сјећању, "Бој на Мишару". Његош се те године родио, а Вук нам се те године догодио. Кад погледате прву половину 19. вијека, видите да штрче неколике умне српске главе, Карађорђе, Вук, Његош, па и Филип Вишњић. Његош је пуно цијенио Филипа Вишњића", истакао је професор Зуковић.

О великом јубилеју - Два вијека Његоша говорили су и доцент др Јелина Ђурковић из Бијељине, те професор др Саша Кнежевић из Источног Сарајева. Модератор огруглог стола био је професор др Цвијетин Ристановић.

Извор: Семберске новине бр. 922, 8.10.2013. године (стр. 17)

Новинар: Љубо Љубојевић